Povodom vesti iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija da će biti pušteno novih 400 000 vaučera za odmor u Srbiji kao i najave da će se u ponudi naći i smeštajni kapaciteti iz gradova ali samo iz Beograda i Novog Sada (osim banja i planina iz Srbije), predsednik UG “300 Kragujevčana” pisao je ministarstvu sa zahtevom da se i Kragujevcu pomogne da razvije svoje turističke potencijale:
Poštovani Ministre,
Ispratili smo informaciju koja se na sajtu Ministarstva trgovine i turizma pojavila 21. aprila, a koja se tiče izdvajanja još 2 milijarde dinara iz budzeta za novih 400 000 turističkih vaučera za odmor u Srbiji. Pozdravljamo tu odluku. (https://mtt.gov.rs/ slider/ljajic-jos-400hlada-vaucera/ )
Najavili ste da će listi dosadašnjih destinacija na kojima se mogu koristiti vaučeri, a tu su do sada bile planine i banje po Srbiji, biti dodati po prvi put gradovi i to Beograd i Novi Sad.
U ime udruženja građana “300 Kragujevčana” želimo da na vreme reagujemo i skrenemo pažnju Ministarstva i na naš grad koji je 2018. godine obeležio 200 godina od kada je postao prva Prestonica moderne Srbije.
U našem gradu, 1835. godine usvojen je prvi Ustav moderne Srbije poznat kao Sretenjski ustav.
Prva gimnazija u tadašnjoj Srbiji osnovana je 1833. godine u Kragujevcu. Prva visokoškolska ustanova u Srbiji, Licej, iz koga je kasnije nastao Univerzitet u Beogradu (hteli to oni da priznaju ili ne) osnovan je u Kragujevcu 1838. godine.
Da nabrojimo još i prvi sud u Srbiji, prvo pozorište u Srbiji, prvu apoteku u Srbiji, pa čak i prva sijalica koja je zasijala u Srbiji zasijala je u Kragujevcu. Vredno je pomena i da je srpska industrija začeta u Kragujevcu, gradu prve Topolivnice.
Verujemo da Vam je poznat i period stradanja stanovništva Kragujevca i okolnih sela tokom Drugog svetskog rata.
Na potezu današnjeg spomen parka “21. oktobar”nalazi se spomenik “Peto tri” podignut na mestu gde su streljani đaci i nastavnici gore pomenute Prve kragujevačke gimnazije. Svake godine se ispred njega, 21. oktobra organizuje “Veliki školski čas” i taj dan se obeležava kao nacionalni praznik, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Navodimo ovo, ne da bismo držali čas istorije, već da bismo ukazali na to da Kragujevac jeste interesantno mesto za turiste jer u njemu imaju šta da čuju i vide i da se ulaganjem u razvoj turizma u našem gradu može stvoriti jak turistički centar.
Na 120 kilometara smo od aerodroma u Beogradu i slično toliko udaljeni od aerodroma u Nišu. Na nekih 25 kilometara dobrog puta smo od autoputa A1 ko.ji je deo evropske saobraćajnice E75 (da ne otvaramo ovoga puta temu završetka radova na toj deonici).
Kragujevac je Univerzitetski centar. Kragujevac posećuju profesori, naučni radnici. Kragujevac posećuju roditelji dece koja ovde studiraju.
Kragujevac je i zdravstveni centar. Kragujevac posećuju i u njemu borave porodice pacijenata koji su smešteni u Kliničkom centru.
Kragujevac je i sajamski centar. Više desetina sajmova organizuje se tokom godine a prednjači “Poljoprivredni sajam”.
Rapolažemo dobrim smeštajnim kapacitetima. Imamo veliki broj hotela, imamo dosta apartmana koji su kategorizovani i spremni za izdavanje i veliki broj onih koji bi bili kategorizovani kada bi bili u mogućnosti da koriste pogodnosti vaučera.
Kragujevac krase i prelepa šumadijska sela koja imaju opremljena domaćinstva za izdavanje.
Imamo “Šumaričko jezero” za kupanje, otvorene i zatvorene bazene, privatne bazene, imamo hotele koji u svom sastavu pružaju sportske sadržaje, imamo parkove za šetnju i rekreaciju.
U Kragujevcu se organizuje tokom leta i najveći rok festival u ovom delu Srbije “Arsenal fest” koji je izuzetno posećen. Organizuju se i festivali elektornske muzike kakav je recimo “Vibe festival”, takođe izuzetno posećen.
U Kragujevcu se organizuje polumaraton, turniri u uličnim sportovima, folklorni festivali, naučni skupovi. U Kragujevcu se organizuje veliki broj manjih koncerata, tradicionalnih manifestacija, seminara, edukacija iz raznih oblasti tokom godine koje posećuju gosti iz okruženja.
I za kraj, građani Kragujevca svojim radom takođe pune budzet iz koga se 2 milijarde dinara izdvaja za turističke vaučere. Nepravedno je da ne dobiju mogućnost da se deo tog novca vrati u grad. Ovo važi i za druge gradove u Srbiji.
Molimo Vas da pre donošenja konačne odluke, razmislite još jednom, sagledate činjenice koje su u ovom pismu navedene i donesete pravu odluku koja će pomoći i gradu Kragujevcu da se razvija.
S poštovanjem,
Aleksić Dušan
Predsednik UG “300 Kragujevčana”